Aplikacija restorana naspram agregatora za veći profit

Agregator vam može doneti vidljivost, ali svaka porudžbina preko njega ima cenu koja se često vidi tek kada se sabere kraj meseca. Tema aplikacija restorana naspram agregatora nije pitanje izgleda aplikacije niti tehnološkog trenda. To je pitanje ko kontroliše prihod, odnos sa gostom i budućnost vašeg restorana.

Kada platforma uzme i do 30% vrednosti porudžbine, ona ne uzima samo proviziju. Uzima prostor za vašu maržu, za kvalitetnije namirnice, bolji tim, marketing i razvoj poslovanja. Vaša hrana je ostala ista. Vaša kuhinja je radila isti posao. Samo je deo zarade otišao posredniku.

Aplikacija restorana naspram agregatora: ko poseduje porudžbinu?

Kod agregatora, restoran dobija kanal prodaje, ali ne poseduje kanal. Gost otvara tuđu aplikaciju, bira među desetinama konkurenata i često pamti ime platforme više nego ime restorana. Sledeći put može naručiti od vas, ali može jednako lako naručiti i od restorana koji se pojavio iznad vas u pretrazi ili ponudio manju cenu.

Kod sopstvene brendirane aplikacije i online naručivanja, situacija je drugačija. Gost dolazi direktno vama. Vaš logo, vaš meni, vaše fotografije i vaš način komunikacije grade odnos koji ne deli pažnju sa konkurencijom. Vi znate ko naručuje, šta naručuje, koliko često se vraća i koje ponude zaista imaju rezultat.

To ne znači da agregator nikada nema smisla. Nov restoran može ga koristiti da dobije početnu vidljivost u delu grada gde još nema bazu gostiju. Restoran koji testira novu lokaciju može ga koristiti kao dodatni kanal. Problem nastaje kada privremeni kanal postane jedini kanal i kada restoran godinama plaća proviziju za goste koje je već mogao da zadrži direktno.

Provizija nije sitan trošak

Vlasnici restorana dobro znaju koliko je teško sačuvati zdravu maržu. Cene namirnica rastu, zakup ne čeka, plate i doprinosi su fiksni, a dostava nosi sopstvene operativne troškove. U takvoj računici provizija od 20% ili 30% nije marketinški trošak koji se lako proguta. To je direktan udar na profit po porudžbini.

Zamislite porudžbinu od 2.000 dinara. Ako agregator uzima 30%, restoranu odmah odlazi 600 dinara. Na 1.000 takvih porudžbina mesečno, to je 600.000 dinara. Pre nego što ste platili namirnice, radnike, ambalažu, gorivo ili zakup.

Naravno, direktno naručivanje takođe ima troškove. Potrebno je ulagati u promociju, održavati digitalni kanal i organizovati isporuku ili preuzimanje. Ali ključna razlika je jasna: kod sopstvenog kanala vi ulažete u svoj brend i svoju bazu gostiju. Kod visokih provizija, vi plaćate da biste ostali zavisni od tuđeg kanala.

Gost nije samo jedna porudžbina

Najveća vrednost direktnog naručivanja nije samo u uštedi po jednoj isporuci. Vrednost je u sledećoj porudžbini.

Ako gost naruči preko agregatora, restoran često nema punu kontrolu nad komunikacijom nakon kupovine. Ne može jednostavno da podseti gosta na omiljeni obrok, ponudi benefit za sledeću direktnu porudžbinu ili nagradi lojalnost bez dodatnih ograničenja platforme. Gost je praktično iznajmljen kontakt.

Kada porudžbina stigne preko vaše aplikacije, ona postaje početak odnosa. Možete da razumete navike gostiju i da pravite ponude koje imaju smisla: porodični paket vikendom, poslovni ručak radnim danima, omiljeni obrok za goste koji nisu naručili nekoliko nedelja. Ne morate obarati cenu svima. Možete komunicirati pametnije, prema stvarnim podacima.

Direktan odnos takođe štiti reputaciju. Kada dođe do problema sa porudžbinom, gost zna kome se obraća. Vi rešavate situaciju u skladu sa standardom svog restorana, bez dodatnog sloja komunikacije i bez rizika da iskustvo sa tuđom platformom postane loša ocena vašeg brenda.

Vaš brend ili tuđi izlog

Na agregatoru ste jedna kartica među mnogima. Vaš restoran se nadmeće za poziciju na ekranu, pažnju gosta i cenu. To često tera vlasnike da daju popuste koje nisu planirali, samo da ne bi nestali iz izbora gosta.

Sopstvena aplikacija menja odnos snaga. Ne zato što će gosti sami od sebe instalirati svaku aplikaciju restorana, već zato što imate razlog da ih pozovete direktno. To može biti bolja cena za direktnu porudžbinu, posebna ponuda, program lojalnosti, jednostavnije preuzimanje ili samo sigurnost da svaki dinar ostaje tamo gde je nastao - u restoranu.

Brend se ne gradi samo velikim kampanjama. Gradi se svakim ponovljenim iskustvom: kada gost lako pronađe meni, naruči bez komplikacija, dobije tačnu informaciju i bude zadovoljan hranom. Ako se to iskustvo odvija pod vašim imenom, vi gradite vrednost svog restorana. Ako se odvija samo pod imenom agregatora, gradite vrednost njegove platforme.

Kada je kombinovani pristup razuman?

Ne mora izbor biti strogo ili-ili. Agregatori mogu imati ulogu u privlačenju novih gostiju, naročito na tržištima sa jakom navikom korišćenja velikih platformi. Ali restoran treba da postavi jasnu granicu: agregator je kanal za akviziciju, a ne trajni vlasnik gosta.

Pravi cilj je da gost koji vas je prvi put pronašao preko agregatora sledeći put ima dobar razlog da naruči direktno. To nije agresivno odbacivanje platforme. To je zdrava poslovna logika. Restoran koji ne gradi sopstvenu bazu kupaca stalno iznova plaća pristup istim ljudima.

Kombinovani model funkcioniše kada direktni kanal dobije prioritet u vašoj komunikaciji. Na društvenim mrežama, ambalaži, računima i u lokalu, gost treba jasno da vidi gde može naručiti direktno. Ne skrivajte kanal koji vam donosi veću zaradu. Promovišite ga kao najbolji način da poruči od vas.

Tehnologija ne mora da znači sopstveni IT tim

Česta prepreka je pretpostavka da sopstvena aplikacija zahteva skupe programere, mesece razvoja i stalno tehničko održavanje. Vlasniku restorana ne treba još jedan složen sistem o kome mora da razmišlja. Potreban mu je alat koji prima porudžbine pod njegovim imenom i ostavlja mu kontrolu nad prihodom.

Tu je razlika između razvoja aplikacije od nule i korišćenja platforme napravljene za ugostitelje. Rešenje poput Naruči.io omogućava restoranu da dobije sopstvenu brendiranu aplikaciju i online naručivanje bez modela u kome se procenat uzima od svake porudžbine. Fokus ostaje tamo gde treba da bude: na hrani, gostima i profitabilnosti.

Pre odluke, ne gledajte samo cenu mesečne pretplate ili izgled ekrana. Pitajte koliko će vas koštati narednih 12 meseci provizija. Pitajte ko poseduje podatke o gostima. Pitajte da li možete da razvijate direktnu prodaju bez traženja dozvole od posrednika.

Restoran koji kontroliše svoje porudžbine ne odriče se vidljivosti. On prestaje da plaća previsoku cenu za sopstveni rast. Vaša hrana, vaše narudžbine, vaš odnos sa gostima i 100% vaš profit treba da budu pravac u kome gradite sledeću porudžbinu.